Sada ima 30 grla stoke, a u planu je proširenje kapaciteta kako bi ih mogli zbrinuti još i više.

Na pitanje ko joj pomaže, Zijada odgovara:

- Ne pomaže niko, sama sebi pomažem. Imam radnike i ja radim što rade i oni. Sada upravo idem da istovarim koncentrat. Imam tri radnika iz tri povratničke porodice.

Kaže da je teško povratnicima, naročito u malim sredinama.

- Teško je u cijeloj državi, a kamoli u Srebrenici i u toj maloj sredini. Sela su sva udaljena od grada, od fabrika, a nema ni puno stanovništva. Mada nema ni puno fabrika koje bi zapošljavale, tako ni puno izbora za rad. U svakom smislu je teško – kaže Zijada.

Nadala se, kaže, da će sa diplomom lakše doći do posla, ali ispalo je da od toga nema ništa.

- Ja sam zadovoljna i sretna, radim za sebe i ne ovisim ni o kome – kaže Zijada.

Mora se pažnja obratiti na povratnike, na donacije koje se daju.

- Država treba da podrži mlade ljude, mlade porodice, da obiđu i vide šta se radi, da hoće da žive tu i da im djeca idu u školu. Ja hoću da mi djeca idu tu u školu, a ne da razmišljam kako da prodam sve i da idem dalje. Ne dođu donacije do pravih ljudi – zaključuje Efendić.